I ODVAJANJE OTPADA STVARA RADNA MESTA SRBIJA

28. Jun 2022.

Srbija apsolutno može da se približi standardima Evropske unije kada je u pitanju odvajanje komunalnog i kućnog otpada! Ovo za „Novosti“ kaže šef delegacije EU u našoj državi Emanuele Žiofre.

 - Srpski standardi, kao i standardi EU zahtevaju odvajanje otpada. Prvi cilj EU je da se reciklira 50% komunalnog otpada. Sa reciklažom kućnog otpada na jedva 2% i komunalnim otpadom (uključujući i komercijalni otpad) na 15% ima dosta prostora za unapređenje, ali to sada ispravno počinje u Srbiji, kaže ambasador Žiofre.


o Šta je po vašem mišljenju ključno za podizanje svesti kod građana Srbije o značaju reciklaže?

- Verujemo da već postoji visok nivo svesti građana Srbije o značaju reciklaže. Deo projekta odvajanja kućnog otpada uključivao je sveobuhvatno istraživanje u 17 gradova i opština i pokazalo da je 94% stanovnika svesno.

Ključno je, smatramo, omogućiti građanima da preduzmu akciju. Prelazak sa 'svesnosti' na 'akciju' je često veliki korak za sve nas. Zato ovaj projekat podržava lokalne vlasti da rade sa građanima kako bi preuzeli kontrolu nad reciklažom u domaćinstvima.

o Koliko projekata slične prirode je podržala EU u Srbiji i šta očekujete od Projekta za separaciju kućnog otpada u 4 regiona Srbije, koji ste Vi otvorili početkom juna u Sremskoj Mitrovici?

- Ovaj projekat je prva inicijativa za reciklažu ovog obima u Srbiji koju finansira EU ili bilo ko. Možda će biti prva ove vrste među zemljama kandidatima za članstvo u EU u regionu. EU i zemlje članice EU su u prošlosti sarađivale sa brojnim lokalnim srpskim vlastima na manjim pilot projektima, ali očekuju da će u budućnosti biti akcije većeg obima.

o Da li verujete u uspeh ovog projekta i da li može da se sprovede na teritoriji cele Srbije?

- Da. Svesni smo da velike promene nisu lake, ali sve zemlje članice EU i mnoge druge zemlje širom sveta su to učinile i verujemo da će to učiniti i Srbija.

o Ako projekat uspe i kada se promeni ponašanje građana, da li je planirana podrška za monetizaciju prikupljenog otpada koji se može reciklirati? Da li će to biti prepušteno tržištu ili se može izgraditi saradnja na ovom polju i sa EU?

- Ovo zavisi od daljih strateških izbora koje donosi vlada. Ako 4 regiona uključena u ovaj projekat podignu reciklažu u domaćinstvima na 15%, to bi značilo da će dodatnih 30.000 tona materijala godišnje ići na srpsko tržište reciklaže. Tržište bi trebalo da stvori nove mogućnosti, nova radna mesta u Srbiji za preradu tog materijala. EU je angažovana i spremna je da nastavi da podržava Srbiju u sektoru upravljanja otpadom.

o Koliko ste zadovoljni ispunjavanjem obaveza Srbije kao kandidata za punopravno članstvo u EU kada je u pitanju zaštita životne sredine?

- Mislim da je pitanje više šta Srbiji donosi proces evropskih integracija, kakvu direktnu korist od toga imaju građani Srbije i kako Srbija aktivno i iskreno učestvuje u tome. I naravno kako će Srbija dalje imati koristi od punopravnog članstva u EU u trenutku pristupanja. Što se tiče zaštite životne sredine, ali i svih drugih sektora, EU svake godine objavljuje „godišnji izveštaj" u kojem se sagledava nivo usklađenosti zakonodavstva, kvantifikuje postignuti napredak i predlažu preporuke.


Prošlogodišnji izveštaj o životnoj sredini i klimi (poglavlje 27) navodi da je „Srbija postigla određeni nivo pripremljenosti u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Prošlogodišnje preporuke ostaju u velikoj meri na snazi. Srbija bi trebalo da značajno pojača ambicije ka zelenoj tranziciji i fokusira se na izradu ambicioznog nacionalnog energetskog i klimatskog plana na transparentan način i počne da sprovodi plan. Pored toga, Srbija treba da intenzivira rad na primeni i sprovođenju, kao što je obezbeđenje striktnog poštovanja pravila o proceni uticaja na životnu sredinu, zatvaranje deponija neusklađenih sa zakonom, povećanje ulaganja u smanjenje otpada, separaciju i reciklažu, poboljšanje kvaliteta vazduha i vode, uključujući postepeno izbacivanje uglja, intenziviranje prekogranične saradnje. I na kraju, Srbiji je potrebno da unapredi administrativnih i finansijske kapacitete centralne i lokalne vlasti, a naročito u agenciji za zaštitu životne sredine i ekološkim inspekcijama.