VIŠE OD 90 ODSTO GRAĐANA SRBIJE VERUJE DA ODVAJANJE OTPADA ŠTITI ŽIVOTNU SREDINU

Ministarstvo zaštite životne sredine aplicira za dobijanje novčanih sredstava u ime lokalnih vlasti od EU, drugih donora i državnog budžeta. EU je investirala 435,000,000 evra (2007-2021) u nacionalne, regionalne i lokalne projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Ovo za portal "EU za Tebe" kaže Sandra Dokić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine u Vladi Srbije:Ove investicije su bile usmerene na izgradnju (npr. sistemi prečišćavanja otpadnih voda i kanalizacione mreže u Nišu, Raškoj i Kraljevu), na nabavku roba (npr. ovaj projekat kućnog odvajanja otpada u 17 opština) i podršku stručnjaka u svim vrstama projekata.

Jedan od takvih je i Pilot Projekat odvajanja otpada u četiri regiona Srbije - koji je svečano počeo 30. maja u Sremskoj Mitrovici, kao početak obeležavanja Evropske zelene nedelje u Srbiji. Celodnevni događaj otvorio je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, ali i srpske ministarke ekologije i evropskih integracija Irena Vujović i Jadranka Joksimović, kao i gradski čelnici.

Našu sagovornicu pitali smo da li može da zamisli da i građani Srbije, kao Evropljani svakodnevno odvajaju kućni i komunalni otpad?

- Naravno! Zakoni i standardi Srbije, jednako kao i EU standardi, zahtevaju (propisuju) odvajanje otpada, kaže Dokićeva. - Istraživanje javnog mnjenja u okviru projekta pokazuje da preko 90% građana Srbije veruje da odvajanje otpada doprinosi smanjenju zagađenja i da bi to trebalo da se primenjuje.

Da li bi Srbija bez pomoći EU mogla da realizuje projekte kao što je Projekat odvajanja kućnog otpada u ova četiri regiona?

- Srbija može da sprovodi, i sprovodi sopstvene investicione projekte, ali takođe ima i mnogo koristi od saradnje sa međunarodnim partnerima kao što je EU. Saradnja se ne bazira isključivo na finansijskom doprinosu, nego i na korišćenju iskustava i tehnologija koji su bili primenjivani u drugim zemljama.

Da li država čeka rezultate ovog projekta kako bi ga sprovela na celoj teritoriji?

- Ne. Aktivnosti odvajanja otpada su već identifikovane u određenim dokumentima, kao što je nedavno usvojeni Program upravljanja otpadom Republike Srbije (2022-2031). Praktično iskustvo ovog projekta će biti veoma korisno, međutim Ministarstvo zaštite životne sredine već planira buduće investicije u nekoliko opština i nekoliko regiona za upravljanje otpadom.

Koliko je vremena potrebno da ivice srpskih reka ne budu "ukrašene" plastičnim kesama i bocama i da se u njih ne bacaju "smederevci" i školjke isluženih automobila?

- Nikada ne može da postoji dobar razlog za bacanje otpada u reke. Određena količina otpada zaista završi u rekama bez loše namere, i upravo zbog toga mi ulažemo sredstva kako bismo obezbedili bolja rešenja.

Građanima je sve dostupniji sistem u kome oni mogu da odlažu otpad na za to odgovarajuća mesta, umesto na neadekvatna i nepropisna mesta. Taj sistem mora da predstavlja kombinaciju savremene infrastrukture, korektnog tarifnog sistema, daljeg jačanje inspekcije i pravnog okvira.